Ulazim u studio, nešto pre klijenta, kasnila sam majci na rodjenju – ako uspem da stignem toliko ranije da bar jaknu skinem i ruke operem - na konju sam!
”Ding-dong” na vratima. Otvaram. Ulazi gospojica sa svojih cca 19-20 grandioznih godina, naravno – našminkana u fulu, sva skockana– jel si na matursko pošla?!🤷
”Izvolite, sedite, taman da ja namestim radni prostor za Vas, a u medjuvremenu da popričamo malo o trepavicama...”
Tek mala ko iz topa kreće: ”Ah, ne brinite, znam sve o trepavicama, nadogradjivala sam ih sigurno pet-šest puta do sada! Htela bih da probam onaj volumen, ruski!!! Ono sto zovu 10D to je dugacko skroz do obrva!”
Jao!😱😱
Omiljena vrsta – klijent zvani “Ja znam sve!”
OOOkkkeejjjj, Tea – imaš dva izbora – da je odmah ispratiš na vrata ili da pokušaš lepo da se objasniš (da, nisi plaćena, a ni školovana za psihologa, al ono….Možeš ti to… da probaš).
Zdrav razum, ”andjelak” sa jednog ramena me moli – ”Hey, ne treba ti ovo, batali!”
No onaj drugi ”djavolak” na drugom ramenu kaže: “Truth or dare?!”
Well – ovo će da bude izazov – jašta!
Ostavljam pincete u sterilizatoru, sjedam preko puta male (“Mala” jer mogu opušteno majka da joj budem) i počinjem sa objašnjavanjem: Znate… To što ste Vi zamislili – to tako neće ići…
Dobijam pogled koji govori samo jedno: “Mooooooooooliiimm?!?”
Da… Počelo je…
Elem, trepavice kakve opisujete će uništiti Vaše prirodne trepavice i ..blablablabla…..blablabla….blabla….
Tačno vidim po izrazu lica damice da je “blablabla…” jedino što ona čuje.
Menja boje, izraze, grimase, raspoloženja, vrpolji se dok ja pričam – a trudim se da budem maksimalno fina (ko me lično zna – nije mu lako da me zamisli mirnu i staloženu…).
“Ali znate….. Evo! Vidite sliku na Instagramu – ovde ja imam baš takve trepavice – vidite da moze!”
Gledam sliku, pokušavam da sakrijem šok i nevericu.... Neke ”četke” zaista stoje na njenim očima. Ovde to nećeš dobiti – mislim se.
Čak i da hoću ovo da uradim – ne umem. A i da umem – neću. A i da hoću - neću. U sebi ratujem na 1001 frontu, a mala drvi do besvesti, ushićeno pokazujući ”sjajne trepavice koje je uradila u Beču tokom letnjeg raspusta na faxu” .
Do yaya,,,, čuveni ”Becki volumen”. Vadim ja slike trepavica koje sam uradila do sada, pokazujem, nudim razne verzije... Pokazujem slike koleginica mnogo boljih od mene, čije radove tu i tamo mogu da ”skinem”... Džaba.
Ili nije dovoljno crno, ili nije ”mačkasto” , ili nije dovoljno dugačko.....
Držim ”mini kurs” u objašnjavanju šta i kako može, kolika dužina spram prirodne, obećam joj da ćemo ”ukrasti” još 1 mm extra, pa dobro neće da propadne svet ako joj stavim 13 umesto 12 kao najduže.... Kad ono: ”Juuuuu? Pa ja sam imala 16 dužinu!”
Vidite mlada damo – ja to nemam ovde. Najduže sto imam je 15 i to samo zato jer postoji u MIX kutiji i ne sluzi ničemu. Možda ću jednom da prelepim neke plastične medvediće iz kinder jaja njima i pravim dlakave morske prasiće od tih trepavica – drugačije – za mene - nemaju svrhu.
Mlada dama – zatečena. Blago rečeno.... Otišla bi ona odmah, ali nema sad ni gde, a sutra je već smislila da nešto pametno radi pa joj trebaju trepavice.... Nadjemo se na 12-13 i obećam pokoju 14 ako bude bilo prostora... (Lažem ko pas! Verovatno lažem i za one od 13 mm, ali mozda joj posadim dva-tri fena, solidne trepke vire ispod tone maskare – 14 neće ni da vidi, to je fakat).
“A znate – ja sam do sad radila samo ”mink” i Vi ih imate?”
Mislim se: Jao! Mink si radilal – jel?!
Ne mogu da objašnjavam sagu o drugačije obradjenom ISTOM materijalu i da taj njen ”Mink” ona ni videla nije…..
Rešim da nastavim u dosadašnjem stilu: ”Naravno – samo mink i imam.” U sebi plačem od smeha :D ...i muke. :/
Ma, kad je bal nek je pod maskama!
U umalo da krenem sa pripremom kad će ona: ”A koji Vi lepak koristite? Meni su radili sa XXXX lepkom u Beču, pa mi je trajalo 4 nedelje, a ovde mi je jedna devojka radila sa YYYY lepkom i trajalo mi je čak mesec i po – iako mi je strogo naglasila da nema umivanja, pa mozda zato..... O.o
Jeste curo... zato je.... Sigurno... Vreme je da teta Tea uzme po Bromazepam, pa da počnemo...
”Mlada damo, imam odličan, uvozni lepak – opustite se, trajat će Vam duuugo vaše nove trepavice, ali obećajte da ćete ih redovno umivati. Inače će biti katastrofa. Hajde sada da idemo na umivanje, da skinemo šminku jer ovako ne možemo nista da radimo. ”
” Da skidamo šminku?!?! :O
Kako to mislite da budem skroz bez sminke?!?!?!
To nikad nisam radila tako!!! Pa, ja sam htela sa drugaricom na kafu odmah posle – kako ću bez šminke?!?!
Jaoooooo, paaaa, kakoooo??!?!?!” Kuku, lele.....
Uzimam telefon da vidim imam li koleginicu koja mi nije previše mila – a ima termin... Ne nemam. A i nisam skot.
I tu negde, oko te nanosekunde gde drama queen tuguje nad sudbinom svoje uskoro izgubljene šminke - ”prava” Tea i njen dobro poznati temperament isplivavaju na površinu: ”Slušaj mala – ako hoćeš da odavde DANAS izadješ sa trepavicama, umivanac i da počinjemo, u drugoj prostoriji ti je make up studio– našminkat ćeš se sama ”gratis” i idi gde hoćeš posle ovoga, ali da se umiješ – moraš! Ili ništa – pokušaj na drugom mestu.”
Malo besa, malo gundjanja – leže na stol i počinjemo. Finally!
Umesto par sati tišine, ona brblja o čemu stigne, ja budala – upecam se pa odgovaram... Umesto da skratim – ja odužim. ”Iskusno....”
Popijene energije, iskrivljene kičme, pluća punih cijanoakrilata, na posletku joj pružam ogledalo.
Set sasvim pristojan. U odnosu na onu ”divotu” sa Instagrama je pojam savršenstva. Pogledala se damica i uzbudjena ko nepečena vekna hleba – ”Pa, okej je i ovo......” Level zadovoljstva na nivou kišne gliste.
Tri sekunde tišine, u sebi izgovaram jedan ”Auuuummmmm” i uz kiseli osmeh progovaram: ”E bas mi je drago!”
Onaj ”andjelak” sa ramena me gurka laktom i kaže – ”Jesam ti rekao da batališ – gusko?!?!”
U nadi i skoro stoprocentnoj sigurnosti da se nikad više nećemo videti, poželim joj srdačan pozdrav i prijatno veče.
Jer – klijent je uvek u pravu!
Yeah... Right!
Pozdrav svima i držite se!
Tea Bahun Csernik
