Takmicenje? Sta je od pehara vrednije? 🤷
Pa iskustvo!
Ah ta takmicenja. Koliko vas bi se takmicilo,ali ne moze pobediti strah? Odvazite se za prvo, verujte nije tesko!
Zato zelim svoja iskustva podeliti sa vama, bice vam od koristi, verujte. Mislim da mogu poneti pehar za pogreske. haha
Pre nekoliko godina odvazila sam se prijaviti za svoje prvo takmicenje, Lash Challenge Croatia bez previse iskustva,u kategoriji kojoj bas nisam bila dorasla. Nikog nisam poznavala od kolega koji su bili ucesnici. Izgubljena u masi ozbiljnih tehnicara, sa jednim lepkom, dve pincete i nekoliko kutija trepavica, potpuno nespremna zauzela sam jedini krevet koji je ostao, normalno kasnila sam. Popunjavajuci listu sa svojim podacima dozivela sam blagi infarkt od treme.
Pripremali smo modele, toliko sam bila sludjena od straha da sam zaboravila lampu prikljuciti sa strujom. Naravno, krenula je paranoja kako lampa ne radi, u stvari toliko nisam bila u stanju da razmisljam. Pogledam oko sebe, pomislim: "Wtf, cure su transformersi, sta ja radim ovde?" One naravno sa punom ratnom opremom, govorim sebi, mozes ti to, daj sve od sebe pa sta bude. Bitno je ucestvovati! I zaista jeste! Dala sam sve od sebe i uradila do tada najbolji set koji sam mogla! To cak nije ni bilo tako lose! Nakon toga nestao je strah, trema, probudila se zelja da sledeci put budem spremnija i prijavim se za naredno takmicenje.
Bila sam srecna bez obzira na situaciju. Zaista nije bitno biti prvi,bitno je "ukrstiti pincete" sa najboljima, nauciti na svojim pogreskama, upoznati kolege iz raznih krajeva, razmeniti iskustva, sklopiti cak i prijateljstva. Ono sto jeste najbitnije, nakon svakog takmicenja radis bolje, trudis se vise, hranis zelju za uspehom, svakodnevno u teznji ka boljem.
Pa iskustvo!
Ah ta takmicenja. Koliko vas bi se takmicilo,ali ne moze pobediti strah? Odvazite se za prvo, verujte nije tesko!
Zato zelim svoja iskustva podeliti sa vama, bice vam od koristi, verujte. Mislim da mogu poneti pehar za pogreske. haha
Pre nekoliko godina odvazila sam se prijaviti za svoje prvo takmicenje, Lash Challenge Croatia bez previse iskustva,u kategoriji kojoj bas nisam bila dorasla. Nikog nisam poznavala od kolega koji su bili ucesnici. Izgubljena u masi ozbiljnih tehnicara, sa jednim lepkom, dve pincete i nekoliko kutija trepavica, potpuno nespremna zauzela sam jedini krevet koji je ostao, normalno kasnila sam. Popunjavajuci listu sa svojim podacima dozivela sam blagi infarkt od treme.
Pripremali smo modele, toliko sam bila sludjena od straha da sam zaboravila lampu prikljuciti sa strujom. Naravno, krenula je paranoja kako lampa ne radi, u stvari toliko nisam bila u stanju da razmisljam. Pogledam oko sebe, pomislim: "Wtf, cure su transformersi, sta ja radim ovde?" One naravno sa punom ratnom opremom, govorim sebi, mozes ti to, daj sve od sebe pa sta bude. Bitno je ucestvovati! I zaista jeste! Dala sam sve od sebe i uradila do tada najbolji set koji sam mogla! To cak nije ni bilo tako lose! Nakon toga nestao je strah, trema, probudila se zelja da sledeci put budem spremnija i prijavim se za naredno takmicenje.
Bila sam srecna bez obzira na situaciju. Zaista nije bitno biti prvi,bitno je "ukrstiti pincete" sa najboljima, nauciti na svojim pogreskama, upoznati kolege iz raznih krajeva, razmeniti iskustva, sklopiti cak i prijateljstva. Ono sto jeste najbitnije, nakon svakog takmicenja radis bolje, trudis se vise, hranis zelju za uspehom, svakodnevno u teznji ka boljem.
Drugo moje takmicenje, haha, cista neodgovornost. Mislim naucih sve iz prvog, sada cu lako. Ta brzopletost i samouverenost opet me kostala. Krenula sam potpuno pripremljena, sa modelom na kom planiram raditi (cak i zmureci) ceo materijal ,gomila lepkova "zlu ne trebalo".Dolazimo u hotel gde se odrzava takmicenje i u prolazu slucajno saznajem da mogu biti diskvalifikovana zbog svog modela, koji ima TRAJNU SMINKU! Da, to sam samo ja 😂 mrzelo me da citam mail do kraja, zasto bih kad sve znam? Hahah,neka, tako mi i treba! Menjam modela, unapred znam jos jedan peh! Ona 6-7 redova svojih predugih, pregustih, ravnih trepavica.
OMG, boze sta sam zgresila?! 🤦
Cupala bi ih rado da mogu,ali k'vragu, vreme krenulo, u najavi ne stizem, lepak me nervira, ma sve me nervira! Kazu treba 80%, daj sta vi to pricate? Smanjite malo kriterijume! Ako uspem popuniti ja sam pobedila. Jedno oko full gotovo, zivim u nadi da stizem i drugo, nestigoh ni pomisliti ulazi sudija i kaze da privodimo kraju. Za mene kraj, al stvarno! Fali mi bar 20 minuta, f***k!
Naravno, zbrzaj Biljana kad si idiot!
I sama vidim STICKY koliko zelis bas na tom pocetku! Ma nista, idemo dalje sve do medalje!HAHA
Nakon nekoliko meseci dolazim u Zagreb ponovo...Nema treme i spremna sa celom ekipom kroz osmehe i salu, krecemo raditi.
Nakon nekoliko meseci dolazim u Zagreb ponovo...Nema treme i spremna sa celom ekipom kroz osmehe i salu, krecemo raditi.
Naizgled sve odlicno, sve funkcionise, prvi pramen bolji nego ikad, svaki savrsen, lepak fenomenalno radi model savrseno miran... u sebi mislim KONACNO i kroz salu dobacim koleginici :
-" Nesto nije u redu cim meni ovako dobro krene."
Naravno baksuz! Sebe izmalerisem kao i uvek, to sam samo ja. Dobijam uzasne bolove, uprkos tabletama uz puno volje i truda bila sam prinudjena da odustanem, pusti zenski problemi! I tako odustajem od svoje omiljene kategorije dramatic volume. Ma ja ne verujem sta se ovo desava meni, a kazu "treca sreca". Kod mene to ne funkcionise kao kod normalnih ljudi! Nekome bi se srusio svet, meni je samo proradio inat da sledeci put uspem i da nikad ne odustanem! Sledeci challange je moj! Ne mislim na pehar, samo jednom zelim odraditi do kraja bez da samu sebe predjem.
-" Nesto nije u redu cim meni ovako dobro krene."
Naravno baksuz! Sebe izmalerisem kao i uvek, to sam samo ja. Dobijam uzasne bolove, uprkos tabletama uz puno volje i truda bila sam prinudjena da odustanem, pusti zenski problemi! I tako odustajem od svoje omiljene kategorije dramatic volume. Ma ja ne verujem sta se ovo desava meni, a kazu "treca sreca". Kod mene to ne funkcionise kao kod normalnih ljudi! Nekome bi se srusio svet, meni je samo proradio inat da sledeci put uspem i da nikad ne odustanem! Sledeci challange je moj! Ne mislim na pehar, samo jednom zelim odraditi do kraja bez da samu sebe predjem.
Zato...Ono sto vam mogu reci, odvazite se, pripremite se i citajte propozicije DO KRAJA! Ucestvujte i dajte sve od sebe, to je jedino sto trebate. Naucicete vise od bilo koje edukacije, uvidecete finese i probuditi u sebi adrenalin koji kada jednom krenete vise necete moci da se zaustavite. A to je verujete mi jedini siguran put do uspeha. Bez odustajanja, ma sta bilo jer pobeda nije samo pehar, pobedite sebe tako sto cete odraditi NAJBOLJE sto znate,a to je ono sto svi mozemo.
Sve mi ovo bude smesno kad premotam film i zaista smatram da su ova iskustva bila moj najveci "vetar u ledja"... Tad sam shvatila da su trepavice jedini poziv kojim se zelim baviti sad i uvek!! Eyelashes are life !
I da... Ne postoje losa iskustva, to su samo lekcije na kojima samo ucimo i usavrsavamo svoje znanje.
Biljana Milovanović
Kallos, Srbija
